Crkva brvnara u Dubu
Crkva brvnara u Dubu teško se može uvrstiti u raskošne spomenike, veċ  pre svega u one sa etnološkim značajem. Ona je u periodima kada je manastir Rača bio u ruševinama, pruzimala ulogu duhovnog središta ovog kraja. Crkva brvnara u Dubu nalazi se u istoimenom selu na putu Rogacica – Užice 25 km udaljenia od Užica i samo 1 km od nove zidane crkve u centru sela.

     Hram Hristovog Vaznesenja bio je metoh manastira Rače do 1885.god. kada je postala samostalna crkva i dobila svoju parohiju. Prema raspoloživim izvorima hram je sagradjen krajem XVIII i to verovatno 1792.god.,a obnovljena je 1828.god.Iz 1832.god. postoji izveštaj nahijskih starešina knezu Milošu o svim novosagradjenim hramovima, pa po tom izveštaju hram je nastao 1792.god.Ova Crkva predstavlja verovatno najlepše ostvarenje osaċanskih neimara. Po površini pripada u red najvecih drvenih crkava.
Osacanski neimari sagradili su veliki broj drvenih crkava krajem XVIII i početkom XIX veka, a do danas ih sačuvano 40 za koje se veruje da su je gradili Osaċani. Graditeljij ovog hrama nisu se potpisali i tako su ostali nepoznati do danas. Crkve brvnare iz druge polovine XIX arhitektonski zaostaju za onim iz ranijeg perioda.Dekorativni elementi nastali su kao simbioza tradicionalnih i onih koji su osaċani nosili sa sobom iz Bosne ( jasan uticaj muslimanske ornamentike ). Gotovo je sigurno da je Hadži Melentije Stefanoviċ imao udela u gradenju crkve u Dubu i da je bar izabrao neimare koji su je gradili jer je i sam poticao iz tog kraja.Dekorativne radove osaċani su radili u svome zavičaju tokom zimskog periodu. Zbog blizine dupske crkve dekoraciji se posvetilo više pažnje nego drugim sličnim crkvama.


     Dubski hram je jednobrodna gradjevina pravougaone osnove sa četvorougaonom apsidom. Orijentacija hrama neznatno odstupa od orijentacije zapad-istok jer je gradena tokom leta kada sunce izlazi na severoistoku. Zidovi su načinjeni od brvana, a pokrivena je drvenim klisom ( tanke hrastove dašcice ), koji je zakovan drvenim klinovima bez ijednog eksera. Krov je bar 4 puta viši od zidova. Sa pripratom, hramom i apsidom crkva je duga 17, a široka 6 m.
Oltarska apsida je četvorougaona, ali se stiče utisak šestougaonosti. Pored oltara i naosa crkva poseduje i trem, što je verovatno uticaj islamske arhitekture jer je veoma retka kod pravoslavnih crkava. Sa trema vode stepenice na tavanski prostor. Mali prozori se zatvaraju šiberima sa unutrašnje strane, slično kolibama brvanarama iz Zapadne Srbije. Krov je izuzetno estetski lep, a velika strmina je produžila životni vek hrastovom klisu.
Unutrašnjost hrama majstori su zasvodili u stilu bačvi. Posebno je interesantan banak ( zidiċ ) koji je visine 15-25 cm i čija namena nije poznata sa sigurnošċu, a pretpostavlja se da je služio za odmor vernika, a naknadnim rekonstrukcijama njegova visina je dovedena do nivoa poda.


Mi ne znamo kada je sve dubski hram rekonstruisan osim 1828.god. jer je kompletna arhiva hrama 1916.god. izgorela u požaru koji je podmetnula Austro-Ugarska vojska. Zapisi koji su ostali na knjigama dokazuju bliske veze sa manastirom Račom. Zapisi govore najviše o ljudskim sudbinama, o nedaċama, prirodnim nepogodama, progonima, o ceni kukuruza, imenima učenika koji su na njima učili, citati ...Gotovo sve knjige su ruske provijencije. Najvrednija knjiga je srebrom okovano jevandelje.


Zbirka ikona je veoma zanimljiva za ovako malu i manjepoznatu crkvu. Ikone su poreklom iz ruskih provincijskih radionica sa kraja XVIII i pocetkom XIX veka, koje su se tada mogle naċi po pristupačnim cenama, jer su proizvodjene serijski. Prestone ikone znatno su boljeg kvaliteta od sačuvanih po Srbiji verovatno zbog ugleda koji je uživao Hadži Melentije u Rusiji. One ikone koje su slikali čuveni bjelopavliċki zografi Lazoviċi verovatno su prvo pripadali manastiru Rači, jer su Lazoviċi verovatno uzeli ucešċa u obnovi manastira Rače 1818-26.god. Novi ikonostas manastir Rača je dobila 1841.god. pa je deo ikona ustupljen okolnim crkvama, a dupska crkva je sve do 1885.god. bila metoh manastira. Ikone su sklonjene pre 1916.god. i pronadjene su na tavanu crkve 50-tih XX veka. Ikone Lazoviċa slične su onim u Sirogojnu koje pripadaju istom autoru, a isti je bio i ktitor  manastira Rače i crkve u Sirogojnu ( Jovan Miciċ ). Bez odobrenja mnogi vredni predmeti 50-tih su iz dupske crkve prenete u Muzej u Užicu.


Osaċani su sacinili 4 drvena svecnjaka od hrastovog drveta koji su napravljeni od jednog komada drveta ( 1.7-1.9 m visine ). Estetskom lepotom posebno se izdvaja polijelej koji je osmostrani i sa bogatom ornamentikom koja se ne ponavlja ( jedan od najlepših primeraka a ima ih u Srbiji dosta ).

čċ
ċ
ovog kraja. Crkva brvnara u Dubu nalazi se u istoimenom selu na putu Rogacica – Užice 25 km udaljena od Užica i 1 km od nove zidane crkve u centru sela.

     Dubski hram je jednobrodna gradjevina pravougaone osnove sa četvorougaonom apsidom. Orijentacija hrama neznatno odstupa od orijentacije zapad-istok jer je gradena tokom leta kada sunce izlazi na severoistoku. Zidovi su načinjeni od brvana, a pokrivena je drvenim klisom ( tanke hrastove dašcice ), koji je zakovan drvenim klinovima bez ijednog eksera. Krov je bar 4 puta viši od zidova. Sa pripratom, hramom i apsidom crkva je duga 17, a široka 6 m.
     Oltarska apsida je četvorougaona, ali se stiče utisak šestougaonosti. Pored oltara i naosa crkva poseduje i trem, što je verovatno uticaj islamske arhitekture jer je veoma retka kod pravoslavnih crkava. Sa trema vode stepenice na tavanski prostor. Mali prozori se zatvaraju šiberima sa unutrašnje strane, slično kolibama brvanarama iz Zapadne Srbije. Krov je izuzetno estetski lep, a velika strmina je produžila životni vek hrastovom klisu.
Unutrašnjost hrama majstori su zasvodili u stilu bačvi. Posebno je interesantan banak ( zidiċ ) koji je visine 15-25 cm i čija namena nije poznata sa sigurnošċu, a pretpostavlja se da je služio za odmor vernika, a naknadnim rekonstrukcijama njegova visina je dovedena do nivoa poda.

Ne zna se kada je dubski hram rekonstruisan osim 1828.god. jer je kompletna arhiva hrama 1916.god. izgorela u požaru koji je podmetnula Austro-Ugarska vojska. Zapisi koji su ostali na knjigama dokazuju bliske veze sa manastirom Račom. Zapisi govore najviše o ljudskim sudbinama, o nedaċama, prirodnim nepogodama, progonima, o ceni kukuruza, imenima učenika koji su na njima učili, citati ...Gotovo sve knjige su ruske provijencije. Najvrednija knjiga je srebrom okovano jevandelje.

Zbirka ikona je veoma zanimljiva za ovako malu i manjepoznatu crkvu. Ikone su poreklom iz ruskih provincijskih radionica sa kraja XVIII i pocetkom XIX veka, koje su se tada mogle naċi po pristupačnim cenama, jer su proizvodjene serijski. Prestone ikone znatno su boljeg kvaliteta od sačuvanih po Srbiji verovatno zbog ugleda koji je uživao Hadži Melentije u Rusiji. One ikone koje su slikali čuveni bjelopavliċki zografi Lazoviċi verovatno su prvo pripadali manastiru Rači, jer su Lazoviċi verovatno uzeli ucešċa u obnovi manastira Rače 1818-26.god. Novi ikonostas manastir Rača je dobila 1841.god. pa je deo ikona ustupljen okolnim crkvama, a dupska crkva je sve do 1885.god. bila metoh manastira. Ikone su sklonjene pre 1916.god. i pronadjene su na tavanu crkve 50-tih XX veka. Ikone Lazoviċa slične su onim u Sirogojnu koje pripadaju istom autoru, a isti je bio i ktitor  manastira Rače i crkve u Sirogojnu ( Jovan Miciċ ). Bez odobrenja mnogi vredni predmeti 50-tih su iz dupske crkve prenete u Muzej u Užicu.

Osaċani su sačinili 4 drvena svecnjaka od hrastovog drveta koji su napravljeni od jednog komada drveta ( 1.7-1.9 m visine ). Estetskom lepotom posebno se izdvaja polijelej koji je osmostrani i sa bogatom ornamentikom koja se ne ponavlja ( jedan od najlepših primeraka a ima ih u Srbiji dosta ).

tekst www.basta.org
¬povratak