Kadinjača
Kadinjača je selo, četrnaest kilometara udaljeno od grada Užica, na trasi magistralnog puta, Užice - Bajina Bašta. Poznata je po Spomen obeležju Kadinjača.Pored prekrasne prirode, Kadinjača se može pohvaliti uspehom u proizvodnji krompira, maline i dobrom šljivovicom.


čċ
Bajina Bašta  24 km
Užice  14km
Ponikve - Zlatibor  59 km
        Memorijalni kompleks na Kadinjači kod Užica svedoči o novembarskim danima 1941. godine kada su pripadnici Radničkog bataljona Užickog NOP odreda, kojim je komandovao Andrija Đurovic, pružili žestok otpor daleko nadmoċnijem neprijatelju koji je u tom periodu sprovodio ofanzivu na oslobodenu teritoriju tzv. "Užicku republiku". Borci Radničkog bataljona hrabro su stradali u bici na Kadinjači 29. novembra 1941. godine. Neprijateljske snage su probile poslednju odbranu slobodnog Užica, ali heroizam tih junaka ostao je upamċen u vremenima koja su usledila.
        Sam kompleks predstavlja složenu arhitektonsko-muzeološku celinu koji čini niz segmenata gradjenih u periodu izmedju 1952. i 1979. godine. U prvoj fazi, godine 1952. na Kadinjači je podignut spomenik piramidalnog oblika pod kojim se nalazi kosturnica u kojoj počivaju posmrtni ostaci pripandika Radnickog bataljona stradalih tokom bitke na Kadinjači.
        Znatno proširenje kompleks je doživeo 1979. godine kada je, po prejektu čiji su autori vajar Miodrag Živkoviċ i arhitekta Aleksandar Đokiċ, završeno njegovo uredjenje čime je on dobio svoj sadašnji izgled. Čitav memorijalni kompleks svečano je otvorio predsednik Republike Josip Broz Tito 23. septembra 1979. godine.
        Poseban segment kompleksa čini muzejska postavka sa preko tri stotine autentičnih predmeta i dokumenata mahom u vezi sa pripadnicima Radničkog bataljona. U pitanju su lični dokumenti, fotografije, arhivska gradja, oružje i drugi trodimenzionalni eksponati.

Na Memorijalnom spomeniku su zapisani stihovi Užickog pesnika Slavka Vukosavljeviċa:



čċ
Kadinjači 29. novembra 1941. godine. Neprijateljske snage su probile poslednju odbranu slobodnog Užica, ali heroizam tih junaka ostao je upamċen u vremenima koja su usledila.
        Sam kompleks predstavlja složenu arhitektonsko-muzeološku celinu koji čini niz segmenata gradjenih u periodu izmedju 1952. i 1979. godine. U prvoj fazi, godine 1952. na Kadinjači je podignut spomenik piramidalnog oblika pod kojim se nalazi kosturnica u kojoj počivaju posmrtni ostaci pripandika Radnickog bataljona stradalih tokom bitke na Kadinjači.
        Znatno proširenje kompleks je doživeo 1979. godine kada je, po prejektu čiji su autori vajar Miodrag Živkoviċ i arhitekta Aleksandar Đokiċ, završeno njegovo uredjenje čime je on dobio svoj sadašnji izgled. Čitav memorijalni kompleks svečano je otvorio predsednik Republike Josip Broz Tito 23. septembra 1979. godine.
        Poseban segment kompleksa čini muzejska postavka sa preko tri stotine autentičnih predmeta i dokumenata mahom u vezi sa pripadnicima Radničkog bataljona. U pitanju su lični dokumenti, fotografije, arhivska gradja, oružje i drugi trodimenzionalni eksponati.

Na Memorijalnom spomeniku su zapisani stihovi Užickog pesnika Slavka Vukosavljeviċa



čċ
"rodjena zemljo jesi li znala
tu je poginuo bataljon ceo
crvena krv se prolive tada
kroz snežni pokrov hladan i beo
noċu je i to zavejo vetar
ipak na jugu vojska korača
pao je četrnaesti kilometar
ali nikad neċe Kadinjača!"



čċ
Nažalost danas, memorijalni centar je prepušten zubu vremena, jer ništa osim spomenika koji polako propada nije dostupno turistima.

čċ
tekst preuzet :wikipedia
čċ
nadmorska visina 795 m
¬povratak