Untitled

Šargana. Ova pruga ima veliki broj mostova i 22 tunela od kojih je najduži Šarganski: 1660,80 m. Po broju mostova i tunela, i usponu od 18 promila, Šarganska osmica je jedinstvena u Evropi.

Izgradnju ove pruge uskog koloseka započeli su Austrijanci 1916. godine kada je Srbija bila pod njihovom opupacijom. Posle skoro decenije izgradnje, ona je postala graditeljsko poduhvat, što je ostala do danas. Razlog za to je savladavanje razlike od oko 300 metara nadmorske visine izmedu mokrogorske kotline i šarganskog prevoja, čak toliko da su Austrijanci obeċali slobodu inženjeru, osudjenom na doživotnu robiju, ako taj problem reši.

Ekipe koje su kopale šarganski tunel sa obje strane nisu se, medutim srele na sredini, zbog cega je inženjer izvršio samoubistvo. Prebirajuci po njegovim proracunima, jedan od njegovih kolega uocio je grešku i potom nastavio sa radom.

Pruga ipak nije tada bila završena, jer je odron u tunelu ispod brda Budim zatrpao citavu smjenu ruskih zarobljenika koji su tu kopali. Zbog toga je na zapocetoj dionici Šargan - Mokra Gora - Vardište uradeno svega devet kilometara pruge, i po tome se to mjesto danas simbolicno zove Deveti kilometar.

Gradnja je nastavljena 1012. godine, a posao je dobilo preduzece „Feniks“. Na doplola uradenom kolosijeku, ostalom od Austrijanaca, postavljena je pruga koja je stigla do samog podnožja Šargana. Da bi se nastavili radovi, instalirana je žicana železnica sa tri kraka: do najvišeg tunela na Šarganu (dugog 1.825 metara), do stanice Jatare (1.926 m) i do 13. kilometara u dolini rijeke Kamišine (1400 m). Medutim, pošto su ovi radovi za „Feniks“ bili preskupi, posao je okoncala država.

Ime „osmica“ ova pruga je dobila zato što je nadmorska visina od 300 metara savladana usponom iduci preko brda u zavijenim krugovima praveci figuru broja osam.

Voz na stanici u Mokroj GoriVoz je prugom saobracao tacno 49 godina i 25 dana od Užica, preko Šarganskog prevoja prema Višegradu i dalje prema moru i Dubrovniku. Tada se od beogradske Cukarice do Ploca u drvenim vagonima putovalo dva dana i dvije noci. 28. februara 1974. voz je zajedno sa svim prugama uskog kolosijeka ukinut, jer su strucnjaci procijenili da je neisplativ.

24 godine kasnije, na inicijativu žitelja ovog kraja i na pristanak ŽTP Beograd, zapoceta je rekonstrukcija pruge. Iz Muzeja željeznica u Požegi dovuceni su vagoni i lokomotiva, pa je „cira“, kako ga narod prozvao, na delu trase krenuo sa radom godinu dana kasnije, a na citavoj obnovljenoj dionici od 15,5 kilometara 2003. godine.

To je sada turisticka atrakcija u zapadnoj Srbiji koju godišnje posecuje veliki broj ljudi vozeci se ovom jedinstvenom prugom uskog kolosijeka u Evropi.

Kurioziteti [uredi]

Deo šina koji pravi „osmicu“ dug je samo 2,7 kilometara, a zbog strmog terena na cijeloj trasi ima cak 22 tunela od kojih je šarganski najduži.

Na stanici Jatare, u planinskom bespucu, niko nikada nije kupio kartu. Tu niti je ko ušao, niti ko iz voza izašao.

čċ

Izgradnju ove pruge uskog koloseka započeli su Austrijanci 1916. godine kada je Srbija bila pod njihovom opupacijom. Posle skoro decenije izgradnje, ona je postala graditeljski poduhvat, što je ostala do danas. Razlog za to je savladavanje razlike od oko 300 metara nadmorske visine izmedu mokrogorske kotline i šarganskog prevoja, čak toliko da su Austrijanci obeċali slobodu inženjeru, osudjenom na doživotnu robiju, ako taj problem reši.

Ime „osmica“ ova pruga je dobila zato što je nadmorska visina od 300 metara savladana usponom iduci preko brda u zavijenim krugovima praveci figuru broja osam.

To je sada turisticka atrakcija u zapadnoj Srbiji koju godišnje posecuje veliki broj ljudi vozeci se ovom jedinstvenom prugom uskog kolosijeka u Evropi.

Kurioziteti [uredi]

Deo šina koji pravi „osmicu“ dug je samo 2,7 kilometara, a zbog strmog terena na cijeloj trasi ima cak 22 tunela od kojih je šarganski najduži.

Na stanici Jatare, u planinskom bespucu, niko nikada nije kupio kartu. Tu niti je ko ušao, niti ko iz voza izašao.

čċ

Ekipe koje su kopale šarganski tunel sa obe strane nisu se srele na sredini, zbog čega je inženjer izvršio samoubistvo. Prebirajuċi po njegovim proračunima, jedan od njegovih kolega uočio je grešku i potom nastavio sa radom.

Pruga ipak nije tada bila završena, jer je odron u tunelu ispod brda Budim zatrpao čtavu smenu ruskih zarobljenika koji su tu kopali. Zbog toga je na započetoj deonici Šargan - Mokra Gora - Vardište uradjeno svega devet kilometara pruge, i po tome se to mesto danas simbolično zove Deveti kilometar.

Gradnja je nastavljena 19222. godine, a posao je dobilo preduzeċe „Feniks“. Na doplola uradenom koloseku, ostalom od Austrijanaca, postavljena je pruga koja je stigla do samog podnožja Šargana. Da bi se nastavili radovi, instalirana je žicana železnica sa tri kraka: do najvišeg tunela na Šarganu (dugog 1.825 metara), do stanice Jatare (1.926 m) i do 13. kilometara u dolini rijeke Kamišine (1400 m). Medjutim, pošto su ovi radovi za „Feniks“ bili preskupi, posao je okončala država.

Ime „osmica“ ova pruga je dobila zato što je nadmorska visina od 300 metara savladana usponom iduci preko brda u zavijenim krugovima praveci figuru broja osam.

Voz je prugom saobracao tacno 49 godina i 25 dana od Užica, preko Šarganskog prevoja prema Višegradu i dalje prema moru i Dubrovniku. Tada se od beogradske Cukarice do Ploca u drvenim vagonima putovalo dva dana i dvije noci. 28. februara 1974. voz je zajedno sa svim prugama uskog kolosijeka ukinut, jer su strucnjaci procijenili da je neisplativ.

To je sada turisticka atrakcija u zapadnoj Srbiji koju godišnje posecuje veliki broj ljudi vozeci se ovom jedinstvenom prugom uskog kolosijeka u Evropi.

Kurioziteti [uredi]

Deo šina koji pravi „osmicu“ dug je samo 2,7 kilometara, a zbog strmog terena na cijeloj trasi ima cak 22 tunela od kojih je šarganski najduži.

Na stanici Jatare, u planinskom bespucu, niko nikada nije kupio kartu. Tu niti je ko ušao, niti ko iz voza izašao.

čċ

na započetoj deonici Šargan - Mokra Gora - Vardište uradjeno svega devet kilometara pruge, i po tome se to mesto danas simbolično zove Deveti kilometar.

Gradnja je nastavljena 1921. godine, a posao je dobilo preduzeċe „Feniks“. Na doplola uradenom koloseku, ostalom od Austrijanaca, postavljena je pruga koja je stigla do samog podnožja Šargana. Da bi se nastavili radovi, instalirana je žičana železnica sa tri kraka: do najvišeg tunela na Šarganu (dugog 1.825 metara), do stanice Jatare (1.926 m) i do 13. kilometara u dolini rijeke Kamišine (1400 m). Medjutim, pošto su ovi radovi za „Feniks“ bili preskupi, posao je okončala država.

Ime „osmica“ ova pruga je dobila zato što je nadmorska visina od 300 metara savladana usponom iduci preko brda u zavijenim krugovima praveci figuru broja osam.

To je sada turisticka atrakcija u zapadnoj Srbiji koju godišnje posecuje veliki broj ljudi vozeci se ovom jedinstvenom prugom uskog kolosijeka u Evropi.

Kurioziteti [uredi]

Deo šina koji pravi „osmicu“ dug je samo 2,7 kilometara, a zbog strmog terena na cijeloj trasi ima cak 22 tunela od kojih je šarganski najduži.

Na stanici Jatare, u planinskom bespucu, niko nikada nije kupio kartu. Tu niti je ko ušao, niti ko iz voza izašao.

čċ

Ime „osmica“ ova pruga je dobila zato što je nadmorska visina od 300 metara savladana usponom iduċi preko brda u zavijenim krugovima praveċi figuru broja osam.

Voz je prugom saobraċao tačno 49 godina i 25 dana od Užica, preko Šarganskog prevoja prema Višegradu i dalje prema moru i Dubrovniku. Tada se od beogradske Čukarice do Ploča u drvenim vagonima putovalo dva dana i dve noċi. 28. februara 1974. voz je ukinut, jer su stručnjaci procenili da je neisplativ.

24 godine kasnije, na inicijativu žitelja ovog kraja i na pristanak ŽTP Beograd, započeta je rekonstrukcija pruge. Iz Muzeja železnica u Požegi dovučeni su vagoni i lokomotiva, pa je „Ċira“, kako ga narod prozvao, krenuo sa radom 2003.godine na čitavoj obnovljenoj deonici od 15,3 kilometara.

"Osmica" je postala turistička atrakcija u zapadnoj Srbiji koju godišnje poseċuje veliki broj ljudi vozeċi se ovom jedinstvenom prugom uskog koloseka u Evropi.

Kurioziteti [uredi]

Deo šina koji pravi „osmicu“ dug je samo 2,7 kilometara, a zbog strmog terena na cijeloj trasi ima cak 22 tunela od kojih je šarganski najduži.

Na stanici Jatare, u planinskom bespucu, niko nikada nije kupio kartu. Tu niti je ko ušao, niti ko iz voza izašao.

čċ