Šarganska osmica
Weather Forecast | Weather Maps | Weather Radar
je deo pruge uzanog koloseka izmedu Užica i Višegrada, odnosno Mokre Gore i Kremana, preko brda Šargana. Ova pruga ima veliki broj mostova i 22 tunela od kojih je najduži Šarganski: 1660,80 m. Po broju mostova i tunela, i usponu od 18 promila, Šarganska osmica je jedinstvena u Evropi..
č
Šargana. Ova pruga ima veliki broj mostova i 22 tunela od kojih je najduži Šarganski: 1660,80 m. Po broju mostova i tunela, i usponu od 18 promila, Šarganska osmica je jedinstvena u Evropi.
     Izgradnju ove pruge uskog koloseka započeli su Austrijanci 1916. godine kada je Srbija bila pod njihovom opupacijom. Posle skoro decenije izgradnje, ona je postala graditeljsko poduhvat, što je ostala do danas. Razlog za to je savladavanje razlike od oko 300 metara nadmorske visine izmedu mokrogorske kotline i šarganskog prevoja, čak toliko da su Austrijanci obeċali slobodu inženjeru, osudjenom na doživotnu robiju, ako taj problem reši.

Ekipe koje su kopale šarganski tunel sa obje strane nisu se, medutim srele na sredini, zbog cega je inženjer izvršio samoubistvo. Prebirajuci po njegovim proracunima, jedan od njegovih kolega uocio je grešku i potom nastavio sa radom.

Pruga ipak nije tada bila završena, jer je odron u tunelu ispod brda Budim zatrpao citavu smjenu ruskih zarobljenika koji su tu kopali. Zbog toga je na zapocetoj dionici Šargan - Mokra Gora - Vardište uradeno svega devet kilometara pruge, i po tome se to mjesto danas simbolicno zove Deveti kilometar.

Gradnja je nastavljena 1012. godine, a posao je dobilo preduzece „Feniks“. Na doplola uradenom kolosijeku, ostalom od Austrijanaca, postavljena je pruga koja je stigla do samog podnožja Šargana. Da bi se nastavili radovi, instalirana je žicana železnica sa tri kraka: do najvišeg tunela na Šarganu (dugog 1.825 metara), do stanice Jatare (1.926 m) i do 13. kilometara u dolini rijeke Kamišine (1400 m). Medutim, pošto su ovi radovi za „Feniks“ bili preskupi, posao je okoncala država.

Ime „osmica“ ova pruga je dobila zato što je nadmorska visina od 300 metara savladana usponom iduci preko brda u zavijenim krugovima praveci figuru broja osam.

Voz na stanici u Mokroj GoriVoz je prugom saobracao tacno 49 godina i 25 dana od Užica, preko Šarganskog prevoja prema Višegradu i dalje prema moru i Dubrovniku. Tada se od beogradske Cukarice do Ploca u drvenim vagonima putovalo dva dana i dvije noci. 28. februara 1974. voz je zajedno sa svim prugama uskog kolosijeka ukinut, jer su strucnjaci procijenili da je neisplativ.

24 godine kasnije, na inicijativu žitelja ovog kraja i na pristanak ŽTP Beograd, zapoceta je rekonstrukcija pruge. Iz Muzeja željeznica u Požegi dovuceni su vagoni i lokomotiva, pa je „cira“, kako ga narod prozvao, na delu trase krenuo sa radom godinu dana kasnije, a na citavoj obnovljenoj dionici od 15,5 kilometara 2003. godine.

To je sada turisticka atrakcija u zapadnoj Srbiji koju godišnje posecuje veliki broj ljudi vozeci se ovom jedinstvenom prugom uskog kolosijeka u Evropi.


Kurioziteti [uredi]
Deo šina koji pravi „osmicu“ dug je samo 2,7 kilometara, a zbog strmog terena na cijeloj trasi ima cak 22 tunela od kojih je šarganski najduži.
Na stanici Jatare, u planinskom bespucu, niko nikada nije kupio kartu. Tu niti je ko ušao, niti ko iz voza izašao.

čċ


č
     Izgradnju ove pruge uskog koloseka započeli su Austrijanci 1916. godine kada je Srbija bila pod njihovom opupacijom. Posle skoro decenije izgradnje, ona je postala graditeljski poduhvat, što je ostala do danas. Razlog za to je savladavanje razlike od oko 300 metara nadmorske visine izmedu mokrogorske kotline i šarganskog prevoja, čak toliko da su Austrijanci obeċali slobodu inženjeru, osudjenom na doživotnu robiju, ako taj problem reši.

Ekipe koje su kopale šarganski tunel sa obje strane nisu se, medutim srele na sredini, zbog cega je inženjer izvršio samoubistvo. Prebirajuci po njegovim proracunima, jedan od njegovih kolega uocio je grešku i potom nastavio sa radom.

Pruga ipak nije tada bila završena, jer je odron u tunelu ispod brda Budim zatrpao citavu smjenu ruskih zarobljenika koji su tu kopali. Zbog toga je na zapocetoj dionici Šargan - Mokra Gora - Vardište uradeno svega devet kilometara pruge, i po tome se to mjesto danas simbolicno zove Deveti kilometar.

Gradnja je nastavljena 1012. godine, a posao je dobilo preduzece „Feniks“. Na doplola uradenom kolosijeku, ostalom od Austrijanaca, postavljena je pruga koja je stigla do samog podnožja Šargana. Da bi se nastavili radovi, instalirana je žicana železnica sa tri kraka: do najvišeg tunela na Šarganu (dugog 1.825 metara), do stanice Jatare (1.926 m) i do 13. kilometara u dolini rijeke Kamišine (1400 m). Medutim, pošto su ovi radovi za „Feniks“ bili preskupi, posao je okoncala država.

Ime „osmica“ ova pruga je dobila zato što je nadmorska visina od 300 metara savladana usponom iduci preko brda u zavijenim krugovima praveci figuru broja osam.

Voz na stanici u Mokroj GoriVoz je prugom saobracao tacno 49 godina i 25 dana od Užica, preko Šarganskog prevoja prema Višegradu i dalje prema moru i Dubrovniku. Tada se od beogradske Cukarice do Ploca u drvenim vagonima putovalo dva dana i dvije noci. 28. februara 1974. voz je zajedno sa svim prugama uskog kolosijeka ukinut, jer su strucnjaci procijenili da je neisplativ.

24 godine kasnije, na inicijativu žitelja ovog kraja i na pristanak ŽTP Beograd, zapoceta je rekonstrukcija pruge. Iz Muzeja željeznica u Požegi dovuceni su vagoni i lokomotiva, pa je „cira“, kako ga narod prozvao, na delu trase krenuo sa radom godinu dana kasnije, a na citavoj obnovljenoj dionici od 15,5 kilometara 2003. godine.

To je sada turisticka atrakcija u zapadnoj Srbiji koju godišnje posecuje veliki broj ljudi vozeci se ovom jedinstvenom prugom uskog kolosijeka u Evropi.


Kurioziteti [uredi]
Deo šina koji pravi „osmicu“ dug je samo 2,7 kilometara, a zbog strmog terena na cijeloj trasi ima cak 22 tunela od kojih je šarganski najduži.
Na stanici Jatare, u planinskom bespucu, niko nikada nije kupio kartu. Tu niti je ko ušao, niti ko iz voza izašao.

čċ


č
železnička stanica
ŠARGAN VITASI
( 804 m n.v. )
železnička stanica
JATARE
(714 m n.v. )
železnička stanica
MOKRA GORA
( 572 m n.v. )
Veliki presedo

839
Kozja stena
959
Kamišna reka
Šišatovac

1165
831
866
792
Bratešina
     Ekipe koje su kopale šarganski tunel sa obe strane nisu se srele na sredini, zbog čega je inženjer izvršio samoubistvo. Prebirajuċi po njegovim proračunima, jedan od njegovih kolega uočio je grešku i potom nastavio sa radom.
     Pruga ipak nije tada bila završena, jer je odron u tunelu ispod brda Budim zatrpao čtavu smenu ruskih zarobljenika koji su tu kopali. Zbog toga je na započetoj deonici Šargan - Mokra Gora - Vardište uradjeno svega devet kilometara pruge, i po tome se to mesto danas simbolično zove Deveti kilometar.
     Gradnja je nastavljena 19222. godine, a posao je dobilo preduzeċe „Feniks“. Na doplola uradenom koloseku, ostalom od Austrijanaca, postavljena je pruga koja je stigla do samog podnožja Šargana. Da bi se nastavili radovi, instalirana je žicana železnica sa tri kraka: do najvišeg tunela na Šarganu (dugog 1.825 metara), do stanice Jatare (1.926 m) i do 13. kilometara u dolini rijeke Kamišine (1400 m). Medjutim, pošto su ovi radovi za „Feniks“ bili preskupi, posao je okončala država.

Ime „osmica“ ova pruga je dobila zato što je nadmorska visina od 300 metara savladana usponom iduci preko brda u zavijenim krugovima praveci figuru broja osam.

Voz je prugom saobracao tacno 49 godina i 25 dana od Užica, preko Šarganskog prevoja prema Višegradu i dalje prema moru i Dubrovniku. Tada se od beogradske Cukarice do Ploca u drvenim vagonima putovalo dva dana i dvije noci. 28. februara 1974. voz je zajedno sa svim prugama uskog kolosijeka ukinut, jer su strucnjaci procijenili da je neisplativ.

24 godine kasnije, na inicijativu žitelja ovog kraja i na pristanak ŽTP Beograd, zapoceta je rekonstrukcija pruge. Iz Muzeja željeznica u Požegi dovuceni su vagoni i lokomotiva, pa je „cira“, kako ga narod prozvao, na delu trase krenuo sa radom godinu dana kasnije, a na citavoj obnovljenoj dionici od 15,5 kilometara 2003. godine.

To je sada turisticka atrakcija u zapadnoj Srbiji koju godišnje posecuje veliki broj ljudi vozeci se ovom jedinstvenom prugom uskog kolosijeka u Evropi.


Kurioziteti [uredi]
Deo šina koji pravi „osmicu“ dug je samo 2,7 kilometara, a zbog strmog terena na cijeloj trasi ima cak 22 tunela od kojih je šarganski najduži.
Na stanici Jatare, u planinskom bespucu, niko nikada nije kupio kartu. Tu niti je ko ušao, niti ko iz voza izašao.

čċ


č
na započetoj deonici Šargan - Mokra Gora - Vardište uradjeno svega devet kilometara pruge, i po tome se to mesto danas simbolično zove Deveti kilometar.
     Gradnja je nastavljena 1921. godine, a posao je dobilo preduzeċe „Feniks“. Na doplola uradenom koloseku, ostalom od Austrijanaca, postavljena je pruga koja je stigla do samog podnožja Šargana. Da bi se nastavili radovi, instalirana je žičana železnica sa tri kraka: do najvišeg tunela na Šarganu (dugog 1.825 metara), do stanice Jatare (1.926 m) i do 13. kilometara u dolini rijeke Kamišine (1400 m). Medjutim, pošto su ovi radovi za „Feniks“ bili preskupi, posao je okončala država.

Ime „osmica“ ova pruga je dobila zato što je nadmorska visina od 300 metara savladana usponom iduci preko brda u zavijenim krugovima praveci figuru broja osam.

Voz je prugom saobracao tacno 49 godina i 25 dana od Užica, preko Šarganskog prevoja prema Višegradu i dalje prema moru i Dubrovniku. Tada se od beogradske Cukarice do Ploca u drvenim vagonima putovalo dva dana i dvije noci. 28. februara 1974. voz je zajedno sa svim prugama uskog kolosijeka ukinut, jer su strucnjaci procijenili da je neisplativ.

24 godine kasnije, na inicijativu žitelja ovog kraja i na pristanak ŽTP Beograd, zapoceta je rekonstrukcija pruge. Iz Muzeja željeznica u Požegi dovuceni su vagoni i lokomotiva, pa je „cira“, kako ga narod prozvao, na delu trase krenuo sa radom godinu dana kasnije, a na citavoj obnovljenoj dionici od 15,5 kilometara 2003. godine.

To je sada turisticka atrakcija u zapadnoj Srbiji koju godišnje posecuje veliki broj ljudi vozeci se ovom jedinstvenom prugom uskog kolosijeka u Evropi.


Kurioziteti [uredi]
Deo šina koji pravi „osmicu“ dug je samo 2,7 kilometara, a zbog strmog terena na cijeloj trasi ima cak 22 tunela od kojih je šarganski najduži.
Na stanici Jatare, u planinskom bespucu, niko nikada nije kupio kartu. Tu niti je ko ušao, niti ko iz voza izašao.

čċ


č
     Ime „osmica“ ova pruga je dobila zato što je nadmorska visina od 300 metara savladana usponom iduċi preko brda u zavijenim krugovima praveċi figuru broja osam.
     Voz je prugom saobraċao tačno 49 godina i 25 dana od Užica, preko Šarganskog prevoja prema Višegradu i dalje prema moru i Dubrovniku. Tada se od beogradske Čukarice do Ploča u drvenim vagonima putovalo dva dana i dve noċi. 28. februara 1974. voz je ukinut, jer su stručnjaci procenili da je neisplativ.
     24 godine kasnije, na inicijativu žitelja ovog kraja i na pristanak ŽTP Beograd, započeta je rekonstrukcija pruge. Iz Muzeja železnica u Požegi dovučeni su vagoni i lokomotiva, pa je „Ċira“, kako ga narod prozvao, krenuo sa radom 2003.godine na čitavoj obnovljenoj deonici od 15,3 kilometara.

"Osmica" je postala turistička atrakcija u zapadnoj Srbiji koju godišnje poseċuje veliki broj ljudi vozeċi se ovom jedinstvenom prugom uskog koloseka u Evropi.


Kurioziteti [uredi]
Deo šina koji pravi „osmicu“ dug je samo 2,7 kilometara, a zbog strmog terena na cijeloj trasi ima cak 22 tunela od kojih je šarganski najduži.
Na stanici Jatare, u planinskom bespucu, niko nikada nije kupio kartu. Tu niti je ko ušao, niti ko iz voza izašao.

čċ


č
"Osmica" je postala turistička atrakcija u zapadnoj Srbiji koju godišnje poseċuje veliki broj ljudi vozeċi se ovom jedinstvenom prugom uskog koloseka u Evropi.


Kurioziteti [uredi]
Deo šina koji pravi „osmicu“ dug je samo 2,7 kilometara, a zbog strmog terena na cijeloj trasi ima cak 22 tunela od kojih je šarganski najduži.
Na stanici Jatare, u planinskom bespucu, niko nikada nije kupio kartu. Tu niti je ko ušao, niti ko iz voza izašao.

čċ


č
železnička stanica JATARE

"Osmica" na izlasku iz Šarganskog tunela

2
·
"Deveti kilometar"

Šarganska osmica
Šargan Vitasi - Jatare (7,5 km)
Jatare - Mokra Gora (7,8 km)
Širina koloseka: 760 mm
Najveċi uspon: 18 ‰
Namanji radijus: 120 m
Otvaranje: 15. januar 1925.
(Užice-Vardište)
Zatvaranje: 28. februar 1974.
(Užice-Višegrad)
Ponovno otvaranje: 30. avgust 2003.
(Šargan-Mokra Gora)
Vlasnik: Železnice Srbije

čċ
Weather Forecast | Weather Maps | Weather Radar
Zanimljivosti
Deo šina koji pravi „osmicu“ dug je samo 2,7 kilometara, a zbog strmog terena na celoj trasi ima čak 22 tunela od kojih je
Šarganski najduži ( 1661 m).
Na stanici Jatare, u planinskom bespuċu, niko nikada nije kupio kartu. Tu niti je ko ušao, niti izašao iz voza.

čċ


č
delovi teksta wikipedia.sr
"Osmica" je postala turistička atrakcija u zapadnoj Srbiji koju godišnje poseċuje veliki broj ljudi vozeċi se ovom jedinstvenom prugom uskog koloseka u Evropi.


Kurioziteti [uredi]
Deo šina koji pravi „osmicu“ dug je samo 2,7 kilometara, a zbog strmog terena na cijeloj trasi ima cak 22 tunela od kojih je šarganski najduži.
Na stanici Jatare, u planinskom bespucu, niko nikada nije kupio kartu. Tu niti je ko ušao, niti ko iz voza izašao.

čċ


č
     Železnička pruga se pominje i u "Kremanskom proročanstvu".Naime Mitar Tarabiċ kremanski prorok, predvideo je da ċe “kroz Cigansko padalište proċi gvozdeni put sa gvozdenim, ognjenim kolima koja ċe uvek sama zastajati na mjestu de su sad evo ciganske čerge”. (deo Kremana).
     Takodje je predvideo i obnovu pruge  " Proċi ce podosta godina pa ce se ljudi opet sjetiti gvozdenoga puta te ċe ispotekare obnoviti ovaj put. Samo, njim do Višegrada neċe putovati putnici radi potrebe i posla, veċ ljudi od zabave serbez odmorišta i uživancije“,

.



čċ


č
" Bele vode "

·
¬povratak